VAKCINACIJA PROTIV COVID 19 - PRAVO NA IZBOR POJEDINCA

Apstrakt

Pandemijske okolnosti u kojima se i Republika Srbija i svet nalaze već treću godinu su pokrenule brojne debate o različitim aspektima življenja u „novim normalnim“ uslovima. Počev od zabrane slobodnog  kretanja građana u određenom periodu u toku dana (tzv. policijskog časa), (ponovnog) učenja osnovnim pravilima održavanja higijene ruku do obezbeđivanja ličnog (bezbednog) prostora svakoj osobi. Stručnjaci iz različitih oblasti mesecima ukrštaju svoje argumente na bojnim poljima postavljenim od strane svake od  proglašenih preventivnih mera za sprečavanje širenja dalje zaraze. Borba sa neprijateljem, koji je nevidljiv, njegov način napada i brzina napada na ljudski organizan, nepredvidiva i stalno menjajuća, je iznedrila i posebnu kampanju za obaveznu vakcinaciju određenih kategorija stanovništva, u cilju njihove zaštite od smrtnog ishoda od ove bolesti jer se njihov imuni sistem smatra više ugroženim nego kod drugih ljudi. Međutim, posebno su koncept obavezne vakcinacije protiv COVID 19, kao i posebni sertifkati kojima se usled vakcinacije garantuje „valjanost“ nečijeg zdravstvenog stanja, došli pod udar  zastupnika individualnih prava (koji se uz to zalažu i za njihov primat nad kolektivnim pravima - smatrajući da zajednicu čine brojne zadovoljne individue).

U ovom radu će biti razmatrano sučeljavanje dva koncepta - individualnih prava i kolektivnih prava, u kontekstu  vakcinacije protiv COVID 19. Individualno pravo svake osobe je u ovom slučaju njegovo pravo na izbor, koje osobi garantuje autonomiju prilikom izbora načina lečenja ili odustanka od lečenja uopšte. Sa druge strane pravo zajednice da zahteva pokoravanje njenih članova njenim zahtevima za samoodržanje, tako što će morati da učine nešto sa čime nisu u potpunosti saglasni, prevazilazi granicu kompromisa na koji pojedinac pristaje prilikom ulaska u zajednicu. Težeći da u zajednici dobije zaštitu, posebno zaštitu svoje autonomnosti i individualnosti, pojedinac se u pandemijskim okolnostima nalazio izneverenim jer je njegova individualnost bila grubo kršena zahtevom  za vakcinacijom. U suprotnom, član zajednice koji je želeo da ostvari svoje pravo na izbor je izopšten iz zajednice i uskraćena mu je realizacija brojnih drugih prava. Ili nije? Ili je, realizujući svoje individualno pravo na izbor ugrožavao pravo na izbor drugim ljudima ili dovodio u bezizlaznu sitauciju one koji zbog određenih okolnosti ni nemaju nikakav izbor?

Pitanje koje ovde želimo da osvetlimo jeste: koliko slobode pojedincu je dovoljno, a da ne ugrozi zajednicu u kojoj živi i samim tim i samodestruktivno deluje po sebe samog? Postoji li granica, ili su te granice izbrisane u pandemijskim okolnostima?