Transformacija primene koncepta kohabitacije u savremenom parlamentarnom sistemu (uporednopravna analiza na primeru Francuske i Crne Gore)

Apstrakt

Kohabitacija je specifičan odnos između različitih oblika vlasti, u situacijama kada određene državne funkcije obavljaju subjekti koji su suprotstavljeni po političkoj, ideološkoj, interesnoj ili nekoj drugoj liniji. Pritom, kohabitacija nije rezultat koalicije ili sličnog dogovora već posledica izbora koji su „nametnuli” taj oblik saradnje. Drugim rečima, to je više neophodan oblik saradnje nego želja političkih aktera da zajedno vrše vlast.

 U savremenoj političkoj praksi najčešći oblik kohabitacije odvija se između izvršne vlasti, koja svoj legitimitet zasniva na skupštinskoj većini koju je osvojila na izborima, s jedne strane, i predsednika, koga građani biraju na neposrednim izborima.

Predmet analize je transformacija tog pravnog instituta, koji poprima određene elemente koji nisu postojali u prvobitnom konceptu, ali je njegova primena u praksi izazvala određene promene.

Na taj način se uporednom analizom upoređuju obim, rezultati i posledice kohabitacije u dva različita oblika parlamentarizma: u Crnoj Gori, čija se organizacija vlasti može nazvati racionalizovanim parlamentarizmom, i u Francuskoj, gde postoji poseban oblik parlamentarizma: parlamentarizam izražen u polupredsedničkom sistemu.