Кнез Милан Обреновић као врховни командант у ратовима за ослобођење и независност(1876–1878)

Apstrakt

Рад анализира Милана Обреновића као врховног команданта српске војске у ратовима за ослобођење и независност 1876–1878. године, са краћим освртом на институционални развој позиције врховног војног команданта у аутономној Кнежевини Србији. Даје се преглед уставног и законског регулисања врховне команде над војском за време владавина Милоша и Михаила Обреновића, уз указивање на промене које су наступиле ступањем на престо Милана Обреновића. Посебна пажња посвећена је стварном домету уставне функције врховног заповедника у ратним условима. Анализом архивске грађе, законских аката и савремених сведочанстава показује се да је кнез Милан у својој двадесет и другој години преузео врховну команду уочи рата 1876. године, али да је у доношењу стратешких одлука био ограничен утицајем владе и сопственим неискуством. Насупрот томе, у поновљеном ратном сукобу 1877–1878. године успео је да у пракси у потпуности оваплоти своја уставна овлашћења, учврстивши тиме и сопствени владарски положај. Током ратних година може се пратити постепена трансформација улоге врховног војног команданта Милана Обреновића – од формалног носиоца врховне команде до стварног чиниоца у процесу војног одлучивања.