Razvoj ugovornog kapaciteta Evropskih zajednica i Evropske unije od Rimskih ugovora do danas
Bočna strana članka
Glavni sadržaj članka
Apstrakt
Mada su osnovane u isto vreme, Evropske zajednice nisu u svojim osnivačkim aktima imale istovrsne odredbe o pravu na zaključenje ugovora sa drugim subjektima međunarodnog prava. Dok je Rimskim ugovorima Evropska zajednica za atomsku energiju bila generalno ovlašćena da zaključuje ugovore sa trećim subjektima, Evropska ekonomska zajednica mogla je da zaključuje ugovore samo u nekoliko posebno predviđenih slučajeva. Mastrihtski ugovor, kojim je osnovana Evropska unija, nije ovoj organizaciji dodelio ugovornu sposobnost. Tek sa usvajanjem Ugovora iz Amsterdama i Nice Evropska unija stiče izričito ovlašćenje da zaključuje ugovore, ali samo u oblasti zajedničke spoljne i bezbednosne politike i policijske i pravosudne saradnje u krivičnim stvarima. Lisabonski ugovor donosi značajne novine u pogledu načina regulisanja ugovornog kapaciteta EU. Pre svega, ukidanjem Evropske zajednice inaugurisana je Evropska unija, kao jedini entitet koji poseduje ugovornu sposobnost. Drugo, i možda važnije, kodifikovana su na jednom mestu pravila o pravu na zaključenje ugovora i ozakonjena postojeća sudska praksa u ovoj oblasti. Tom prilikom, tvorci ovog ugovora opredelili su se da pitanje osnova odnosno domašaja ugovornog kapaciteta Evropske unije tretiraju odvojeno od pitanja klasifikacije njenih ovlašćenja u ugovornoj materiji prema kriterijumu njihove pravne prirode.
Detalji članka
Reference
Cremona M., “External relations and external competence of the European Union: the emergence of an integrated policy”, in: The Evolution of EU Law (eds. P. Craig, G. de Burca), Oxford 2011, 217–268.
Dashwood A. et al., D. Wyatt and Dashwoodʼs European Union Law, Hart Publishing, Oxford and Portland 2011.
Hartley T., Osnovi prava Evropske zajednice (prevod), COLPI i Beogradski centar za ljudska prava, Beograd 1998.
Hartley T., The Foundations of European Union Law, Oxford University Press, Oxford 2014, https://doi.org/10.1093/he/9780199681457.001.0001
Jacqué J. P., Droit institutionnel de lʼUnion européenne, Dalloz, Paris 2012.
Khan R. Implied Powers of United Nations, Vicas Publications, New Delhi – Bombay 1970.
Knežević Predić V., Radivojević Z., Kako nastaje i deluje pravo Evropske unije, Službeni glasnik, Beograd 2009.
Knežević Predić V., Radivojević Z., „Ugovorna sposobnost Evropske unije: šest decenija posle”, Srpska politička misao 1/2018, 75–91. https://doi.org/10.22182/spm.5912018.4
Melchior M., “La procedure de conclusion des accords externes de la C.E.E.”, Revue belge de droit international 1/1966, 173–195.
Mougin G. F., Les accords externes de la C.E.E., Editions Bruylant, Bruxelle 1979.
Pescatore P., Les relations extèrieures des Commuunaites européennes”, Recueil des cours 103/1961, 65–129.
Radivojević Z., „O implicitnoj ugovornoj sposobnosti međunarodnih organizacija”, Godišnjak Pravnog fakulteta u Sarajevu 1989, 169–179.
Radivojević Z., Ugovori međunarodnih organizacija u savremenom međunarodnom javnom pravu, Studentski kulturni centar, Niš 1996.
Radivojević Z., „Ugovorna sposobnost Evropske unije”, Pravni život 12/1998, 589–603.
Rouyer-Hameray B., Les compétences implicites des organisations internationales, Pichon et Durant-Auzias, Paris 1962.
Sinom D., Lʼinterprétation juridicaire des traités dʼorganisations internationales, Pedone, Paris 1981.
Souliotis Y., “Les disposition constitutionneles des traités créant les Organisations internationales relatives au pouvoir de conclure des traités”, Revue hellénique de droit international, 1–4/1972, 210–222.
Sudska praksa i dokumentacija
C-22/70, Commission v Council, ECLI:EU:C:1971:32.
C-476/98, Commission v Germany – “Open Skies”, ECLI:EU:C:2002:631.
C-8/55, Fédération Charbonnière de Belgique contre la Haute Autorité, Recueil de la jurisprudence de la Cour de justice des Commuunaites européennes II/1956, 305, ECLI:EU:C:1956:7.
Direktive Saveta br. 81/691/EEC, 82/866 EEC, 80/51/EEC i 83/206/EEC.
Joined cases C-3-4, 6/76, Cornelis Kramer and Others, ECLI:EU:C:1976:114.
Presuda Međunarodnog suda pravde povodom međunarodnopravnog položaja Jugozapadne Afrike (ICJ, Reports, 1950, 128).
Savetodavno mišljenje Stalnog suda međunarodne pravde povodom nadležnosti Međunarodne organizacije rada (CPIJ, Série B, nos 2–3, 23).
Savetodavno mišljenje Stalnog suda međunarodne pravde povodom nadležnosti Međunarodne organizacije rada (CPJI, Série B, no 13, 18).
Savetodavno mišljenje Međunarodnog suda pravde o dejstvu presuda Administrativnog suda UN (ICJ, Reports, 1954, 47).
Savetodavno mišljenje Međunarodnog suda pravde o naknadi štete pretrpljene u službi Ujedinjenih nacija (ICJ, Reports, 1949, 174).
Savetodavno mišljenje Stalnog suda međunarodne pravde o nadležnosti Evropske dunavske komisije (CPJI, Série B, no 14, 64).
Savetodavno mišljenje Suda pravde 1/03 u vezi predloga Konvencije iz Lugana (Competence of the Community to conclude the new Lugano Convention on jurisdiction and the recognition and enforcement judgments in civil and commercial matters), ECLI:EU:C:2006:81.
Savetodavno mišljenje Suda pravde 1/76 (Draft Agreement establishing European Laying-up Fund for Inland Waterway Vessels), ECLI:EU:C:1977:63.
Savetodavno mišljenje Suda pravde 2/91 (Convention No. 170 of the International Labour Organization concerning Safety in the Use of Chemicals at Work), ECLI:EU:C:1993:106.
Savetodavno mišljenje Suda pravde 2/94 u vezi pristupanja EZ Evropskoj konvenciji za zaštitu ljudskih prava i sloboda (Accesion by the Community to the European Convention for the Protection of Human Rights and Fundamental Freedoms), ECLI:EU:C:1996:140.