IZAZOVI FUNKCIONISANJA ZDRAVSTVENIH SISTEMA I ZDRAVSTVENIH OSIGURANJA U POSTCOVID ERI

Apstrakt

U periodu pre pandemije COVID-19 činilo se da su zdravstveni sistemi i osiguranja razvijenih zemalja izuzetno stabilni, funkcionalni i u velikoj meri humano organizovani. Konstantna ulaganja u oblast zdravstva, napredak medicinskih istraživanja odavao je utisak sigurnosti i vere da će zdravlje biti jedna od navrednijih kategorija čovečanstva u budućnosti. Značaj zdravlja dosezao je čak dotle da su izborni rezultati recimo u SAD polovinom druge decenije XXI veka u velikoj meri zavisili od zdravstvene programske politike. Međutim, pandemija COVID-19 u potpunosti je opovrgla ova stanovišta i ukazala na značajne propuste, nefleksibilnost, pa i korupciju kada su u pitanju zdravstvena osiguranja i organizacija zdravstvenih sistema. Naime, kriza je ogolila potpunu odsutnost zajedničke strategije u okviru EU, kao i nemogućnost bilo kakvog uticaja na ponašanje, organizaciju i činjenje kada je u pitanju sama borba protiv pandemije. Zdravstveni sistemi i osiguranja članica EU ostali su potpuno inokosni, bez prekogranične saradnje, a primetna je bila i neusklađenost u informisanosti građana o pravima i mogućnostima same zdravstvene zaštite. Naime, države starog kontinenta su svaka za sebe planirale i sprovodile aktivnosti u borbi protiv pandemije, a zajedničke evropske vrednosti su ostale na njenim marginama. Gotovo ista, ili još gora situacija je bila i u SAD-u, gde je državni zdravstveni sistem, a naročito državno zdravstveno osiguranje, prvenstveno iz finansijskih razloga, bilo pred totalnim kolapsom. Ovo se naročito odrazilo na poslovanje privrednih subjekata koji su ukidali ili revidirali obim i strukturu zdravstvenog osiguranja zaposlenih. Čak ni to nije bilo dovoljno da se obezbedi likvidnost većine kompanija, koje su samo za zakupe i hipoteke dugovale nekoliko stotina milijardi dolara. Što se tiče situacije u Republici Srbiji, pandemija je pokazala da naš zdrastveni sistem i nije tako loš kako smo spremni da ga ocenimo. Iako ne postoji povezanost državnog i privatnog zdravstvenog sektora, pandemija je pokazala svu fleksibilnost i, u datim okolnostima, dobru organizovanost. Zasluga je najvećim delom i na medicinskom kadru, koji je pokazao neverovatnu požrtvovanost kako bi zdravstveni sistem funkcionisao. Sve ovo pokazuje odsustvo globalne strategije odbrane od izazova koji mogu ugroziti zdravlje i ljudsku populaciju. Svet je bio potpuno nespreman da se odupre na adekvatan način izazovima koje mogu da donesu pandemije poput COVID-19.