„Из чежње расте живот”: контекст и подтекст песама Милоша Н. Ђурића

Сажетак

Хелениста Милош Н. Ђурић на почецима свог књижевног рада написао је и шест песама. Оне су објављене у часописима 1917. и 1918. године, и од тада нису поново приређиване нити су биле предмет истраживања. Приступ песмама са аспекта био-библиографије пружа увид у идеје које су окупирале Ђурића на почецима стваралачке каријере. Централни мотиви песама представљају основ Ђурићеве филозофске мисли из истог периода. Рад упоређује идеје из Ђурићеве поезије и студија, те, утврђујући порекло идеје у студијама путем референци, указује на извор Ђурићеве песничке инспирације. Доминантне идеје у овом делу Ђурићевог опуса су хармонија и чежња. Питагорина теорија хармоније сфера присутна је у Ђурићевом делу кроз рецепцију коју је имала у књижевности и филозофији модерног доба. Она у песмама означава космички и лични склад, док је у студијама везана за друштвено-политички контекст. Чежња je средиште Ђурићеве филозофије активистичког мелиоризма, основ личне среће и темељ за грађење државе Јужних Словена. Термин је превод са немачког (,,Sehnsucht") и својеврсни је еквивалент Бергсоновом животном елану (élan vital) и Платоновом еросу (ëpwҫ). Овом приликом уједно и приређујемо Ђурићеве песме.