Otkazni rokovi za raskid ugovora o trgovinskom zastupanju u srpskom pravu

Apstrakt

Rad analizira pitanje otkaznih rokova za raskid ugovora o trgovinskom zastupanju.
Najpre se razmatra redovni otkaz koji nije uslovljen povredom ugovornih obaveza, ali je vezan za zakonom predvidene otkazne rokove kao zaštitni mehanizam koji treba da obezbedi izvesnost za poslovanje ugovornim stranama. Srpsko pravo predvida otkazne rokove koji zavise od dužine trajanja ugovora o trgovinskom zastupanju i koji su načelno dispozitivni, osim minimalnog otkaznog roka od mesec dana, pravila da se otkaz ne može dati u nevreme i da se otkaz daje uvek krajem kalendarskog tromesečja. Dalje se razmatra institut vanrednog raskida bez otkaznog roka, koji je dozvoljen kada za to postoje ozbiljni uzroci, i tumači se ovaj pravni standard u uporednom i u srpskom pravu. Istraživanje pokazuje da Zakon o obligacionim odnosima, za razliku od Nacrta srpskog Građanskog zakonika, nije u potpunosti usklađen sa pravom Evropske unije po pitanju otkaza i otkaznih rokova za ugovor o trgovinskom zastupanju. Ugovorne strane treba da u okvirima autonomije volje konkretizuju ugovornim klauzulama pitanja vezana za otkaz i otkazni rok, a sudska praksa treba da razvije kontrolu punovažnosti ovih klauzula primenom načela savesnosti i poštenja, ravnopravnosti stranaka i zabrane zloupotrebe prava.