Revija Kopaoničke škole prirodnog prava

Testament i arbitraža u Španiji: kritički osvrt na španski Zakon o arbitraži

Alfredo Ferrante — 2025-07-04

Član 10 španskog Zakona o arbitraži izričito reguliše testamentarnu arbitražu. Rad je posvećen tumačenju formulacije „herederos no forzosos o legatarios“ (bez prinudnih naslednika ili legatara) sadržane u pomenutoj zakonskoj odredbi. Istovremeno, autor nastoji da pruži sugestije za pravilno formulisanje odredbe o arbitraži u testamentu.

Pravo na pravdu – izazovi savremenog doba

Jelena S. Perović Vujačić — 2025-07-04

Radno pravo i delotvornost antidiskriminacionog prava EU u pogledu diskriminacije na osnovu invaliditeta u postupku zapošljavanja: slučaj genetskih karakteristika

Marta Giaconi — 2025-07-04

Sudska praksa Suda pravde EU u oblasti zabrane diskriminacije ističe značaj koji za Direktivu 2000/78/EZ ima koncepcija “nelišavanja” važnog elementa njene delotovnosti (effet utile). Ova perspektiva je posebno bitna u kontekstu diskriminacije na osnovu invaliditeta u zapošljavanju i zanimanju. Članak ukazuje, takođe u svetlu tehnološkog i naučnog razvoja veštačke inteligencije, na vezu između invaliditeta i genetskih karakteristika, kao činioca diskriminacije u pravnom okviru EU, naročito u postupku zapošljavanja. Istraživanje je zaokruženo analizom zaštite genetskih karakteristika na osnovu Opšte uredbe EU o zaštiti podataka (2016) i Zakona EU o veštačkoj inteligenciji (2024).

Evolucija i reforma postupka odlučivanja o prethodnom pitanju: istorijski razvoj, unapređenja iz 2024. godine i kritička ocena

Maja Lukić Radović — 2025-07-04

Ovaj rad analizira istorijski razvoj, najnovije reforme i kritičke implikacije postupka po prethodnom pitanju prema članu 267 UFEU, koji predstavlja temelj pravosudnog sistema Evropske unije. Prateći evoluciju ovog mehanizma od osnivanja Evropske zajednice za ugalj i čelik do najnovijih izmena, rad se posebno fokusira na refome iz 2024. godine koje su nadležnost za odlučivanje o prethodnom pitanju u šest tehničkih oblasti prenele na Opšti sud i uvele značajne proceduralne i digitalne inovacije. Iako su ove reforme usmerene na rasterećenje Suda EU i povećanje efikasnosti postupaka pred sudovima EU, one istovremeno otvaraju pitanja fragmentacije prava, složenosti nadležnosti i potencijalnog slabljenja dijaloga između nacionalnih sudova i najvišeg suda EU. Rad pruža kritičku ocenu ovih promena ističući njihove potencijalne koristi i rizike, i daje preporuke za očuvanje jedinstva i delotvornosti prava EU.

Otkazni rokovi za raskid ugovora o trgovinskom zastupanju u srpskom pravu

Ljubica Tomić — 2025-07-04

Rad analizira pitanje otkaznih rokova za raskid ugovora o trgovinskom zastupanju.
Najpre se razmatra redovni otkaz koji nije uslovljen povredom ugovornih obaveza, ali je vezan za zakonom predvidene otkazne rokove kao zaštitni mehanizam koji treba da obezbedi izvesnost za poslovanje ugovornim stranama. Srpsko pravo predvida otkazne rokove koji zavise od dužine trajanja ugovora o trgovinskom zastupanju i koji su načelno dispozitivni, osim minimalnog otkaznog roka od mesec dana, pravila da se otkaz ne može dati u nevreme i da se otkaz daje uvek krajem kalendarskog tromesečja. Dalje se razmatra institut vanrednog raskida bez otkaznog roka, koji je dozvoljen kada za to postoje ozbiljni uzroci, i tumači se ovaj pravni standard u uporednom i u srpskom pravu. Istraživanje pokazuje da Zakon o obligacionim odnosima, za razliku od Nacrta srpskog Građanskog zakonika, nije u potpunosti usklađen sa pravom Evropske unije po pitanju otkaza i otkaznih rokova za ugovor o trgovinskom zastupanju. Ugovorne strane treba da u okvirima autonomije volje konkretizuju ugovornim klauzulama pitanja vezana za otkaz i otkazni rok, a sudska praksa treba da razvije kontrolu punovažnosti ovih klauzula primenom načela savesnosti i poštenja, ravnopravnosti stranaka i zabrane zloupotrebe prava.

Vreme i pravo

Dragan M. Mitrović — 2025-07-04

Ljudski rod je od pamtiveka postavljao sebi pitanja na koja do danas nije uspeo konačno da odgovori (npr. šta su život, svest, razum, volja, priroda, svet, stvarnost, sadašnjost itd.). U takva pitanja spadaju još dva, pored brojnih drugih: šta je vreme i šta je pravo. Iako izgleda da između pojmova vremena i prava nema nikakvih susretanja, ne može se osporiti da pravo postoji kao i vreme. Samo se ne vide, već osećaju. I ne samo to: pravo može da postoji u vremenu, ali i vreme u pravu. To znači da je postojanje vremena za pravo conditio sine qua non. Jedino, postojanje prava nije uslov za postojanje vremena. Vreme može da postoji bez prava i pre prava, ali ne može da postoji bez sveta i pre sveta. Uprkos postavci o postojanju svesnog i razumnog bića Posmatrača, niko ni danas nije uspešno odgovorio na ono što prethodi razmatranju veza prava i vremena, a to su pre svih pomenuta apodiktička pitanja šta je vreme, a šta pravo. Tek zatim se mogu razmatrati asertoričke teme vremena u pravu i prava u vremenu. Izdvajaju se dve teme. Prva se odnosi na vremensko važenje normi (npr. na vrste važenja i vrste rokova u pravu), a druga na preobražavanje prava kroz ljudske epohe.

Reč urednika

Jelena S. Perović Vujačić — 2025-07-04